Pojam "pravila deljenja u bakari" traži prve korake za stolom. Bakara za početnike je jedna od najlakših igara u kazinu, jer igrač samo bira ruku i iznos uloga. Pravila postoje, ali ih sprovodi diler, te se igra savlada posmatranjem nekoliko ruku. Tempo je teži od pravila: runde se smenjuju brzo, a novac sa stola odlazi brže nego što se čini.
Kako čitati tablu u bakari? Tabla beleži ishode prethodnih ruku po kolonama i bojama, crvena je za bankara, plava za igrača. Ona ništa ne predviđa, jer nova ruka ne zavisi od prethodne, a niz na tabli služi samo kao zapis. Da li se karte u bakari koriste ponovo zavisi od kazina: u mnogim salama karte se po završetku kutije mešaju i opet ulaze u igru, a gde gosti savijaju karte, špilovi se menjaju posle svake kutije.
Pravila deljenja u bakari ne trpe improvizaciju. Karte izlaze iz kutije, obično sa šest ili osam špilova, i dele se naizmenično: prva ide igraču, druga bankaru, i tako redom. Koliko ruku ima jedna kutija u bakari zavisi od broja špilova i od mesta gde je stavljena karta za sečenje; uz osam špilova to je najčešće sedamdeset do osamdeset ruku. Kada se dođe do te karte, runda se dovrši, a karte se mešaju iznova.
Za stolom u kazinu obično sedamdeset do sto, zavisno od broja gostiju, pa i mali ulog brzo pravi veliki promet.
Gost stavlja ulog, diler daje po dve karte igraču i bankaru, po potrebi dodaje treću, pa pobeđuje ruka bliža devetki.
Kao zapis: crvena polja beleže pobede bankara, plava pobede igrača. Svaka nova ruka je nezavisna, pa kolone na tabli ništa ne predviđaju.
Zavisi od broja špilova i mesta karte za sečenje; kod osam špilova obično sedamdeset do osamdeset ruku, posle čega se karte ponovo mešaju.
Ne mora, jer ih diler sprovodi sam; dovoljno je znati vrednost karata i kada igrač vuče, pa se runda prati bez zabune.
Oni na kojima gosti sami okreću karte, jer taj običaj produžava svaku rundu; elektronski stolovi su, naprotiv, brži od sale.