Уз појам "бројање карата у бакари" иде трезвен поглед на опкладе. Око бакаре кружи више прича него око било које друге карташке игре: о низовима са табле, о системима улога, о бројању карата у кутији. Већина тих прича обећава оно што правила не дозвољавају. Игра је јасна и кратка, а њена цена зависи од тога која се опклада бира и колико дуго се игра, не од система.
Споредне опкладе у бакари стоје поред главних поља: на пар у прве две карте једне од руку, на природну руку, на разлику у збиру. Плаћају много, понекад и тридесет према један, али добијају ретко. Да ли вреде споредне опкладе у бакари? Рачунски не вреде, јер је предност куће на њима неколико пута већа него на банкару или играчу. Ко их свеједно игра, нека их схвати као скупу забаву са малим улогом, а не као начин да надокнади губитак.
Бројање карата у бакари је могуће у теорији, али не доноси ништа. У blackjacku свака одиграна карта мења изгледе на приметан начин, а у бакари је тај утицај тако слаб да се предност јавља тек при крају кутије, и то ретко. Играч не одлучује о вучењу, па знање о преосталим картама утиче само на висину улога. Прорачуни показују да се труд не враћа ни у најбољем случају, а казини то знају, па га у бакари ни не забрањују.
Не говори. Карте и правила вучења одређују сваку руку изнова, па запис претходних исхода остаје само податак о прошлости.
Зависно од кућних правила, осам или девет према један; та разлика мења цену игре, па се проверава на столу или у опису игре.
И електронски сто и сто уживо са дилером пред камером имају бржи ритам него сала, па унапред задат број руку држи трошак под контролом.
Опклада на банкара, и поред провизије, јер на њој кућа има најмању предност од свих поља на столу.